Argument Besmrtnosti

Filozofija

Dragan Glavašić

Argument Besmrtnosti

Živi entiteti imaju opštu predispoziciju ili fundamentalni instinkt da ostanu u životu i izbegavaju smrt. U stvari, sve što postoji ima prirodnu tendenciju da postoji... Sa druge strane, inteligentna bića takođe imaju spoznaju da će ranije ili kasnije morati umreti: što je u direktnom sukobu s našim urođenim nagonom da se plašimo smrti i našim primarnim ciljem da je izbegavamo što je to više moguće.

Na taj način, te dve elementarne ali i oprečne sile su inicirale znatnu dozu unutrašnjeg nemira, zastrašujuću mentalnu nestabilnost, te epohalni konflikt unutar ljudskog uma: jer sa jedne strane imamo spoznaju da je smrt neminovnost a sa druge strane imamo ekstremnu želju za životom, iskonsku naredbu da ostanemo živi... Na žalost, do sada su samo religije pokušavale ublažiti ili ukloniti taj misaoni haos, taj neprevaziđeni izvor najveće moguće zabune i užasne kontradikcije...

U neizmerno velikom Kosmosu ili u beskrajnoj vasioni koja sadrži neograničenu količinu materije i koja postoji večno te u kojoj se večno događaju promene: nelogično je da se inteligentni život pojavio samo jednom i to isključivo na jednom mestu. Štaviše, unutar takve zapanjujuće i zadivljujuće strukture kakva je naša vasiona ili Kosmos, logično[1] bi bilo očekivati da se svako, ko u bilo kom trenutku postoji, periodično pojavljuje pa nestaje i tako u nedogled.

Drugim rečima, svi ljudi koji su trenutno živi, koji su živeli ili će tek živeti, rađaće se i umirati bezbroj puta te voditi nesagledivo mnogo identičnih, sličnih i totalno različitih života. Svako razumno ljudsko biće živeće bezbroj različitih života i svaki od tih bezbroj različitih života ponoviće bezbroj puta. Što znači da smo mi besmrtna stvorenja: jer neograničeno mnogo kratkih života je besmrtnost (večno postojanje i to unutar jedinog funkcionalnog vida besmrtnosti: besmrtnosti sačinjene od neopisivog broja kratkih života)!

Upravo izneseno je jedini mogući racionalni zaključak jer u neograničenom svemiru, koji sadrži neshvatljivu količinu materije i koji postoji zauvek te u kome se neprestano ili periodično događaju promene: ne bi bilo logično očekivati da će se život pojaviti samo jedanput na jednom jedinom mestu ili pak da ćemo mi živeti samo jedan kratak život pa nestati zauvek, odnosno nikad više nećemo postojati. Jer ako je naše ontološko stanje pre rođenja identično našem statusu posle smrti onda smo mi bili mrtvi pre nego što smo se rodili, a ako smo jednom bili mrtvi pa se potom rodili, umiranjem mi se samo vraćamo u prvobitno stanje, u kome smo već prethodno bili i iz koga smo došli u život, te u beskrajnom svemiru koji sadrži neograničenu količinu materije i koji zauvek postoji: mi se neminovno moramo ponovo pojaviti te večno nastaviti dati ciklus rađanja i umiranja, vodeći bezbroj različitih života i to svaki od njih po bezbroj puta.

Ovakav način postojanja je ujedno i jedini pragmatični vid besmrtnosti[2] te nešto najlepše što nam se moglo desiti a dato ukazuje da je razum uz pomoć nauke napokon uspeo spoznati—neizmerno dublju i celishodniju istinu—da je opšta stvarnost znatno povoljnija i mnogo više naklonjena inteligentnim živim bićima nego što smo to ikad mogli i zamisliti putem iracionalih pristupa, odnosno religija.

Slično tome, može se izneti i sledeći dodatni argument: u monumentalnoj stvarnosti koju oličavaju fundamentalne karakteristike večnog postojanja i promene ima mnogo više smisla očekivati da ćemo postojati zauvek, živeti bezbroj života i na taj način biti besmrtni nego pretpostaviti da se nikad nećemo roditi ili da ćemo imati samo jedan ili pak ograničen broj (kratkih) života!

Prethodna dva argumenta su ukazala da i sa materijalističkog i sa idealističkog stanovišta i iz opšteg filozofskog pristupa ima racionalnih razloga tvrditi da smo besmrtni. U stvari ima znatno više smisla tvrditi da smo besmrtni nego što ima razloga ili činjenica koji idu u prilog tvrdnjama da nismo!

Smrt je ništa drugo do čovekovo zapanjujuće putovanje ka ponovnom rađanju, jednom novom životu!

* * *

[Ova tematika je predstavljena znatno obimnije i preciznije u najnovijoj knjizi magistra Dragan-a Glavašić-a, Prostor i Vreme.]

[1] Logično: nešto što je u skladu sa logikom. Logika: skup specifičnih fundamentalnih zakona i/ili pravila koja su ugrađena u samu strukturu stvarnosti i vasione.

[2] Nijedno racionalno ljudsko biće ne može provesti večnost zatvoreno u jednom određenom mestu a da pritom ne poludi od ekstremne dosade i očaja, nezavisno od toga koliko je naizgled fino ili poželjno to mesto. Sa druge strane, zamisao da—preko reinkarnacije—ljudi mogu postati primitivna stvorenja bez svesti (na primer, puževi ili insekti) u sledećem životu je isuviše glupa da bi se uzela za ozbiljno. Na ovaj način su efektivno eleiminisane sve trenutno vodeće religije u svetu.